|
Основни подаци о округу
Поморавски округ чине шест општина асиметрично распоређених око горњег тока Велике Мораве: Параћин, Ћуприја, Свилајнац и Деспотовац, с десне стране Рековац и Јагодина с леве.
Поморавски округ се распростире на 2.614 км2. Има 226.636 становника у 191 насеље. Од тога 60% чини пољопривредно становништво. Рељеф чине равнице, побрђа и планине. Равнице захватају 23% територије, односно 614 км2, таласасто брежуљкасти терен захвата 48% територије, односно 1240 км2, а планине 29% територије односно 760км2.
Од укупних површина Округа, пољопривредне површине чине 62,3%, односно 162.519 ха.
Водено богаство представљају подземне и површинске воде. Највећа река је Велика Морава. Дужина њеног тока преко територије Поморавског округа износи око 100км. Њене десне притоке су Црница с Грзом, Раваница и Ресава, а леве Каленићка река, Лугомир, Белица и Осаоница.
Највеће минерално богаство чине глина, песак, и шљунак. Источни планински масив састоји се од кречњака у виду јединствене масе или измешан с глином у виду лапораца који се користи у изради креча и цемента. Међу обронцима Јухора и Црног врха срећу се прослојци кварца, гранита,лискуна и мермера(оникса). У сењско-ресавском басену има угља, а око тока Велике Мораве угљених и парафинских шкрљица. У каменолому у Превешту (општина Рековац) постоји налазиште габро дијабаза.
Најзначајније природне вредности и реткости општина Поморавског округа су плодно земљиште, климатски и географско-рељефни услови погодни за пољопривредну производњу, еколошки здрава, незагађена средина, лековито шумско биље и шумске печурке, бројни културно-историјски споменици ( средњевековни манастири : Манасија, Раваница, Каленић, манастир Св. Сисоја, средњевековно утврђење Петрус - задужбина жупана Вукосава и његовог сина Црепа из 1385 године, Ресавска пећина, Водопад Лисине, Буковачка прашума Винатовача, Музеј угљарства у Сењском Руднику, Музеј наиве у Јагодини).
Територија Поморавског округа испресецана је густом мрежом природних комуникационих праваца. Најзначајнији правац представља моравска долина, којом се пружају аутопут и железничке пруге Београд-Ниш-Скопље и Софија.
Регионална мрежа путева је 468км дуга, а локална мрежа 558км. Дужина магистралних путева изсноси 28км. Од укупне дужине путева која износи 1054км., 820 км. је са савременим коловозом.
|
|